U obilju vesti koje će danas objaviti štampani i elektronski mediji naći će se i ona da "Kolektiv", list Rudarsko-topioničarskog basena Bor, obeležava šest decenija neprekidnog izlaženja. A, na dan rođenja našeg slavljenika, bilo je ovako. Tog 1. novembra davne 1947. godine, iz zvučnika razglasne stanice postavljenih širom Bora, celog dana je odjekivalo: "Obaveštavaju se radnici i građani da je iz štampe izašao prvi broj lista "Borski kolektiv". Stoga, poštovani čitaoci, oprostite nam malo samohvale, s ponosom ističemo da bejasmo i ostadosmo najstarije privredne novine u zemlji.

U tim posleratnim godinama u Boru nije bilo lokalnih sredstava informisanja. Za to se, uglavnom, koristila živa – neposredna reč, govori, razgovor sa ljudima, informacije na zborovima. Shvatajući značaj informisanja, ondašnje rukovodstvo Preduzeća borskih rudnika je problem rešavalo pretplatom na tzv. centralnu štampu: "Borbu", "Politiku", "Glas", "Republiku", kao i okružni list "Naš život" (danas "Timok" ) iz Zaječara. Početkom 1947. uveliko se razmišljalo o osnivanju sopstvenog lista kako bi svi radnici bili informisani o obavezama i zadacima, a rezultati takmičenja saopštavani široj javnosti. Početkom oktobra te godine Javnom tužilaštvu u Zaječaru upućen je zahtev za osnivanje lista. Borska podružnica Saveza radnika i nameštenika rudarske industrije Jugoslavije, 15. oktobra, poslala je dopis br. 887 "Javnom tužioštvu" u Zaječaru u kome se kaže: "1. Odgovorni urednik biće Mileva Milentijević, sekretar Gradskog narodnog odbora, 2. Milka Jovanović, koja je prijavljena kao odgovorni urednik, ostaje član redakcionog odbora, i 3. list će se zvati - "Borski kolektiv".

Prvi broj lista ugledao je svetlo dana 1. novembra 1947. godine. U Arhivu Timočke Krajine u Zaječaru sačuvano je nekoliko primeraka. U zaglavlju lista piše: "Broj 1, godina 1, Bor, 1. novembar 1947. godine, list izlazi petnaestodnevno, cena 2 dinara. "Borski kolektiv", organ Sindikalne podružnice Saveza rudara i preduzeća Rudnici bakra i topionica Bor. Štamparija: "Prvi maj" Zaječar. Odgovorni urednik: Mileva Milentijević. Redakcija: Radnički dom - Bor". A, evo i sadržaja prvog broja: u uvodnom članku na prvoj strani, pod naslovom " Od uredništva", govori se o potrebi da preduzeće Borski rudnici i grad Bor imaju svoj list. Tu su i članci "Povodom proslave velikog oktobra", "9. novembra održaće se izbori za Gradski odbor Narodnog fronta", "Velika radna akcija na pošumljavanju", kao i drugi sa brojnim informacijama o radu u RTB-u i životu u gradu. Prvu redakciju lista sačinjavali su početnici u novinarskom poslu, ali su im mladost i entuzijazam davali hrabrost da se late tako ozbiljnog i odgovornog posla. Počev od petog broja (1. april 1948) "Borski kolektiv" je štampan u sopstvenoj štampariji Preduzeća borskih rudnika koja je nosila ime lista.

Iako skroman po svojim profesionalnim kvalitetima, "Borski kolektiv" je ubrzo pokazao opravdanost svog postojanja. Ostvarivanje Prvog petogodišnjeg plana (1947 – 1951) bio je veliki izazov i za preduzeće Borski rudnici, pa je zato list od narednih brojeva najveći deo sadržaja posvećivao proizvodnim i takmičarskim rezultatima. Pošto stranice "Borskog kolektiva" nisu bile dovoljne da zabeleže sva pregnuća radnika – takmičara, na predlog Nikole Račića, glavnog i odgovornog urednika, pokrenuto je osnivanje novog glasila. Prvi broj "Takmičarskog biltena" pojavio se 3. oktobra 1948. Za dve godine izlaženja objavlljeno je 90 brojeva.

Godine 1952, 4. jula, "Borski kolektiv" postaje Glasnik trudbenika Bora. Potom, od 29. januara 1954, list je organ Socijalističkog saveza radnog naroda Sreza borskog, da bi krajem prve polovine novembra 1960. postao glasilo Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Od 1. maja 1955. godine, list menja ime u "Kolektiv".

ez obzira na ime i osnivača, list je nastavio da izveštava uglavnom o radnim, proizvodnim i razvojnim naporima i rezultatima u preduzeću jer za njega su RTB i grad uvek bili nerazdvojiva celina. Na njegovim stranicama su sa jednakim žarom beleženi podaci o svim fazama izgradnje i proširenja rudarskih, metalurških i hemijskih kapaciteta u Boru, Majdanpeku i Prahovu, ali i u gradovima širom Jugoslavije u kojima su svojevremeno stvarani prerađivački kapaciteti (Sevojno, Zaječar, Novi Sad, Subotica, Jagodina), kao i o izgradnji prvih stambenih zgrada u poratnom Boru, prvih samoposluga, novih škola, zdravstvenih, turističkih i sportskih objekata.

Do kraja šezdesetih minulog veka "Kolektiv" je bio jedino javno glasilo u Boru. Godine 1968. pojavio se stručni časopis "Bakar" , a 1969. osnovani su Radio Bor i "Bakar film". Iste godine formirana je ustanova "Štampa, radio i film" (ŠRIF) kojim su objedinjeni borski informativni sadržaji. Godine 1973. u okviru ŠRIF-a počele su da izlazr "Borske novosti", list namenjen informisanju građana opštine. Sredinom osamdesetih ustanovljeno je TV dopisništvo, a TV studio otvoren je 1988. ŠRIF posluje kao javno preduzeće od 1990. godine. Posle najnovijij privrednih i društvenih promena "Kolektiv" se vratio tamo odakle je ponikao – u okrilje Basena. Odlukom Odbora RTB-a od 21. aprila 2003. list je preuzet od JP ŠRIF kao zajedničko glasilo pet preduzeća koja će ostati na tzv. liniji bakra (RBB, RBM, TIR, Jugotehna Beograd i RTB Bor D.O.O).

Tokom šest decenija iz štampe je izašlo 2.172 broja u ukupnom tiražu od preko 20 miliona primeraka. Računice još kazuju da je na njegovim stranicama objavljeno više od 170.000 novinarskih informacija i preko 20.000 fotografija. Ova svojevrsna hronika kombinata bakra delo je pedesetak novinara, 11 glavnih i odgovornih urednika, pet tehničkih urednika i tri fotoreportera, ali i brojnih radnika, stručnjaka, direktora, naučnika i stvaralaca čiji su autorski tekstovi ostali zapisani na stranicama "Kolektiva" kao dragocena i nezamenljiva građa za proučavanje istorije, ekonomije, politike, razvoja nauke i tehnike. Zahvaljujući obilju objavljenih činjenica, događaja i dokumenata, slobodno možemo reći, list predstavlja pravu enciklopediju, bogatu arhivu i udžbenik novinarstva, ali i značajno kulturno nasleđe ovog kraja.