U skladu sa ugovornim obavezama prema kanadskoj EDC banci, Rudarsko-topioničarski basen Bor obaveštava zainteresovanu javnost da svakog prvog utorka u mesecu, od 16 do 18 časova, u sali Topionice i rafinacije bakra (Ul. Đorđa Vajferta br. 16 u Boru), organizuje tzv. open house (otvorena vrata).

Počev od 7. 12. 2010. godine, pa do završetka realizacije Projekta rekonstrukcije topionice bakra u Boru i izgradnje fabrike sumporne kiseline, zainteresovana javnost će biti u prilici da se na ovaj način informiše o ekološkim aspektima napretka projekta, kao i da da svoje predloge, sugestije i komentare.

Petnaesta "otvorena vrata" održaće se 7. februara, od 16 do 18 sati, u sali TIR-a.

Rudarsko-topioničarski basen Bor

Prostor od 65 kvadratnih metara uređen je i opremljen tako da posetiocima dočara neponovljivu radnu atmosferu i uslove u kojima su ovde radile generacije rudara na dubinama i do 700 metara, i tu zarađivale, i još uvek zarađuju, svoj „hleb sa sedam kora“. - Planirano da u naredna dva meseca „kafić“ vikendom najpre posete supruge i rodbina rudara, a potom i ostali zainteresovani sugrađani. - Nakon toga, „kafić“ će biti otvoren za sve organizovane grupe, a prvo interesovanje već su pokazali borski blogeri i „twitteraši“

RTB. – Tamo gde se već više od 100 godina otkopava ruda bakra i zlata, u Jami borskog rudnika, na početku servisnog okna „Vasa Drecun“ (dubokog 542 metra), 30. januara otvoren je „kafić“. I odmah nakon otvaranja, prva grupa gostiju, na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, posetila je ovu jedinstvenu atrakciju koja se nalazi 400 metara ispod zemlje, na XI jamskom horizontu. Inače, predsedniku Tadiću je ovo drugi put da silazi u borsku Jamu za manje od dve godine. Sredinom 2010. prvi put je sa rudarima RTB-a razgovarao na XVII horizontu, u rudnom telu „T“, koje je 600 metara pod zemljom.

U delu gde se nalazi „kafić“ na 65 kvadratnih metara, u steni je uklesana pećina, postavljena rasveta, uređen prilazni hodnik, postavljeni stolovi i klupe i mini šank. Na „zidovima“ su bakrorezi koji prikazuju rudare (radovi Franje Umbehenda), a tu su i stari rudarski telefoni, lampe, oprema za spasavanje, table sa napisima o istoriji i objašnjenjima tehnološkog procesa u borskoj Jami. Tu, na hodniku je i bušeći čekić da bi se pokazalo kako se buši i uopšte radi u rudniku. Sve to dodatno oplemenjuje taj prostor i čini ga svojevrsnom muzejskom postavkom. „Kafić“ je uređen i opremljen tako da posetiocima dočara neponovljivu radnu atmosferu i uslove u kojima su ovde radile generacije rudara na dubinama i do 700 metara, i tu zarađivale, i još uvek zarađuju, svoj „hleb sa sedam kora“.

Do „kafića“ se stiže za par minuta i to liftom koji turiste spušta na dubinu od 400 metara. Lift je prostran i može da „primi“ 50-ak ljudi, taman koliko vozi jedan turistički autobus. Pošto je reč o servisnom vertikalnom oknu sa ulaznom vetrenom strujom, ovaj deo XI horizonta ima, maltene, prirodno provetravanje, pa se i duboko pod zemljom diše kao napolju. Temperatura vaduha je oko 18 stepeni Celzijusa, a za dogrevanje je, pored čaja i kafe koji mogu da se popiju u „kafiću“, instaliran i kalorifer. Sa mp3 plejera čuje se „Rudarska himna“, a u planu je instaliranje video-bima sa projektorom na kome bi gosti „kafića“, uz piće i „čašicu razgovora“ sa rudarima, mogli da pogledaju i film o radu u Borskom rudniku.

Borska Jama je jedna od najsigurnijih u Srbiji i upravo zbog toga je poslovodstvo RTB-a Bor želelo da omogući posete ovom delu kombinata bakra, pre svega Boranima koji nisu imali priliku da vide, obiđu i dožive Jamu, a takvih je preko 95 odsto, ali i turistima i organizovanim ekskurzijama iz drugih gradova. Neponovljiv silazak u „središte zemlje“, razgledanje jamskog prostora uz ispijanje pića, predstavljaće sigurno jedinstven doživljaj.

Planirano je da u naredna dva meseca „kafić“ vikendom najpre posete supruge i rodbina rudara, a potom i ostali zainteresovani sugrađani. Nakon toga, „kafić“ će biti otvoren za sve organizovane grupe, a prvo interesovanje već su pokazali borski blogeri i „twitteraši“.

Sve ovo osmišljeno je u cilju promocije turističkih potencijala borske opštine. Takozvani rudarski turizam će dodatno obogatiti turističku ponudu Bora jer će, pored posete „kafiću“ na 400 metara ispod zemlje, turistima biti omogućena i poseta vidikovcu, na rubu starog borskog (površinskog) kopa koji je bio jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi (radio je od tridesetih godina prošlog veka do sredine 1992. godine). Sa oboda te ogromne „rupe“ u koju bi, kako neki kažu, mogao da stane Rtanj okrenut naopačke, turistima se otvara panoramska slika borske topionice i dela grada. U okviru buduće „rudarske turističke ponude“ je i vožnja safari-stazom po „terasama“ tog napuštenog kopa, dužine 12 kilometara i širine 10 metara. Samo kružni deo staze ima 6,5 kilometara, pa ona, u zavisnosti od broja krugova može biti i duža. Za zaljubljenike u moto i trke džipovima, ali i ostale, biće to jedinstveno turističko čudo u Evropi.

Potencijal za razvoj turizma u Boru i okolini je ogroman, ali gotovo neiskorišćen i to nije tajna. U poslednjih godinu dana je, međutim, učinjeno dosta ka proširivanju turističke ponude opštine Bor. Osim Zlotske pećine, Borskog jezera, planina Crni vrh i Stol, koje su decenijama turističke atrakcije, nedavno je u gradu bakra otvoren zoološki vrt sa 60-ak životinja, kompletno su uređeni aerodrom, ski-lift i staza na Crnom vrhu, a u toku je izgradnja kompleksa sa veštačkim jezerom, hipodromom, skejt-parkom, terenom za mini-golf i velikim dečijim igralištem kod gradskog Sportskog centra.

Gorica Tončev Vasilić

Krajem minule godine završen Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini kojim je 46 procenata radnih mesta proglašeno sa povećanim rizikom. - Sprovedeno osposobljavanje 1.445 zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, kao i 148 njih za pružanje prve pomoći. – Ovde su posebno ponosni što prilikom lanjskog rušenja objekata topionice i fabrike sumporne kiseline nije bilo nijedne povrede, iako se na gradilištu nalazilo više izvođača i podizvođača radova, kao i basenskih radnika

TIR. – Krajem novembra minule godine u TIR-u je završen Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Po rečima mr Branislava Živanovića, koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu TIR-a, reč je o studioznom dokumentu na preko 3.000 stranica, kojim je 46 procenata radnih mesta proglašeno sa povećanim rizikom. Naime, procena rizika u ovom preduzeću počela je 2008. godine, ali je, zbog malog broja lica koja se bave ovom problematikom, tu i zastala, da bi aprila prošle godine bila nastavljena izrada ovog akta. Procenu rizika obavili su predstavnici Instituta "27. januar" iz Niša, u saradnji sa stručnim licima iz TIR-a, dok je Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika "Niš" iz Niša dao mišljenje službe medicine rada o radnim mestima sa povećanim rizikom.

- Procena rizika predstavlja osnovu za utvrđivanje i vođenje politike bezbednosti i zdravlja na radu, a njen osnovni cilj jeste da se, nakon sagledavanja svih opasnosti i štetnosti, preduzmu neophodne mere, kako bi se one svele na minimum, a time smanjile opasnosti od povreda i oboljevanja zaposlenih. Na osnovu Akta može se utvrditi generalna politika TIR-a i predvideti mere za otklanjanje nedostataka za svako radno mesto. Po završenoj proceni, u zakonski predviđenim okvirima (novi tehnološki proces u Topionici i Fabrici sumporne kiseline, teže povrede) obaviće se revizija za pojedina radna mesta. Izradom procene rizika došli smo u situaciju da se preispitaju pojedina radna mesta i zbog beneficiranog radnog staža i donese novi pravilnik o ličnim zaštitnim sredstvima – naglašava Živanović.

Premda u TIR-u postoje četiri lica sa položenim stručnim ispitom koja se bave ovim poslovima (svako od njih "pokriva" dva pogona), tokom prethodne godine, kada su bile i najveće aktivnosti u izradi Akta, obavljeno je ispitivanje uslova radne okoline na 229 radnih mesta, pregledan i ispitan 191 komad opreme za rad, osposobljeno 1.445 zaposlenih (86% od ukupnog broja) za bezbedan i zdrav rad i upoznato sa opasnostima i štetnostima na radnim mestima. Organizovana je i obuka 148 zaposlenih (blizu devet odsto) za pružanje prve pomoći, pretežno nadzorno-tehničkog osoblja i mlađih zaposlenih iz svih smena. Ono čime su ovde posebno ponosni jeste to što prilikom lanjskog rušenja objekata topionice i fabrike sumporne kiseline nije bilo nijedne povrede, iako se na gradilištu nalazilo više izvođača i podizvođača radova, kao i basenskih radnika. Ovo je postignuto izuzetnim angažovanjem odgovornih lica iz TIR-a i njihovim stalnim prisustvom na gradilištu, dobrom organizacijom i primenom preventivnih mera.

Jasmina Stanojević

.............................................................................................................................................

Mere zaštite

- Lična zaštitna sredstva se nabavljaju prema postojećim pravilnicima i zaposleni su dužni da ih koriste, ali pojedinci to ne čine uvek. Zajedno sa komercijalom trudimo se da obezbedimo kvalitetna sredstva u predviđenim rokovima. Konzumiranje alkohola, naravno, nije dozvoljeno i zato je prošle godine vršeno alko-testiranje zaposlenih. Na svim radilištima postoje ormarići za prvu pomoć. Pored toga, TIR poseduje dva sanitetska vozila za prevoz radnika do Zdravstvenog centra, a u planu je nabavka još jednog savremeno opremljenog. Na lekarske preglede lane je upućena oko polovina zaposlenih. Ove godine predviđeno je donošenje novog pravilnika o ličnim zaštitnim sredstvima i operativnih planova preduzeća i pogona za utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika – ističe naš sagovornik.