RIKARDO PALMA GALASO POČINJE ISPITIVANJE NAJDUBLJEG RUDNOG TELA - “BORSKA REKA” POD LUPOM

28. april 2009.

Počinje izrada Studije mogućnosti eksploatacije “Borske reke”.

– Blagoje Spaskovski: Samo detaljna analiza ovog jamskog rudnog tela može da dovede do profitabilne eksploatacije značajnih rezervi rude bakra do kojih, po mom mišljenju, možemo doći za četiri-pet godina.

– Rikardo Palma: “Borska reka” je komplikovano ležište, ali se nadam da ćemo uz pomoć pravih podataka doći do povoljne ekonomije njegovog otkopavanja

RTB. - Dugoročni razvoj rudarstva na ovim prostorima i tokovi novca za njegovu realizaciju pokazali su da je rudarenje u Boru isplativo i to čak bez „razrađenog“ jamskog ležišta „Borska reka“. Iako su u ovo rudno telo godinama sve oči uprte, pre svega zbog značajnih rezervi rude bakra, ne može se prenebreći činjenica da je ono na velikoj dubini i da je zbog toga jako specifično. Naruku mu, ipak, ide jedna činjenica. Infrastrukturni objekti koji vode do ležišta su brojni i očuvani.

Zbog toga je ono i dalje u središtu pažnje borskih rudara, i zato je 28. aprila u Bor, čak iz Čilea, došao Rikardo Palma Galaso da pomogne Boranima da dođu do pravog odgovora na pitanje koje se ovde već dugo rešava, ali nikako da se reši - da li postoji realna mogućnost ekonomične eksploatacije „Borske reke“.

Zahvaljujući se gostu iz Santjaga što se odazvao pozivu RTB-a Bor da dođe i pomogne basenskim stručnjacima u detaljnoj analizi jamskog rudnog tela, Blagoje Spaskovski, v.d.generalnog direktora Basena izrazio je nadu da će, uz njegovu ekspertsku pomoć, borsko „ležište budućnosti“ prestati da bude ležište „na papiru“ i da će u dogledno vreme postati eksploatisano. – Neki kažu da je tamo sadržaj bakra u rudi 0,53%, drugi, opet, vele da je pravi procenat 0,76. Po nekima, ovo rudno telo je isplativo, drugi kažu da nije. S druge strane, ima onih koji tvrde da se do bakra tamo može stići za devet meseci, neki kažu da je potrebno 19 meseci. Treći, pak, tvrde, da se do „crvenog“ metala iz „Borske reke“ može doći tek za četiri-pet godina i ja pripadam ovoj poslednjoj grupi. Zato i smatram da najpre moramo uraditi detaljne analize koje će biti polazna osnova za izradu studije mogućnosti eksploatacije ležišta, a u tome nam je vaša pomoć, s obzirom na vaše dugogodišnje iskustvo u radu na velikim dubinama, dragocena – kazao je Spaskovski.

Izražavajući zadovoljstvo što može da pomogne RTB-u, gospodin Palma je između ostalog kazao: - Poslednji put sam ovde, istim povodom, bio pre četiri godine. Od tada ekonomska sredina se mnogo promenila i verovatno nagnala da ponovo razmotrite projekat otkopavanja „Borske reke“. I tada smo, a mislim da je tako i danas, ležište delili na tri dela. Jedan, koji je fantastičan i koji ne zahteva nikakav inženjering, drugi koji je katastrofalan (gde je inženjering gubljenje vremena) i treći deo koji je jako komplikovan jer zahteva detaljno sagledavanje da bi se dobila garancija da će to biti profitabilno ležište. Generalno, „Borska reka“ je jako komplikovano ležište. S druge strane verujem, i tu je gospodin Spaskovski potpuno u pravu, da ćemo samo ukoliko budemo imali dobru bazu podataka potrebnih za izradu fizibiliti studije, konačno doći do saznanja da li se ležište može rentabilno eksploatisati.

U izradi projekta otkopavanja „Borske reke“ i programa aktivnosti koje će prethoditi fizibiliti studiji učestvovaće basenski stručnjaci u oblasti rudarstva, borski Tehnički fakultet i Institut za rudarstvo i metalurgiju.

.................................................................................



Metode otkopavanja

Uzimajući u obzir poziciju ležišta „Borska reka“, gospodinu Palmi bilo je postavljeno pitanje da li i dalje razmatra blok kejving metodu otkopavanja kao jedinu moguću. – Tehnički je moguće da se ležište radi putem nekoliko metoda ali je pitanje da li su one ekonomične i profitabilne. U svakom slučaju, tu smo da to još jednom detaljno proverimo i dođemo do pravog rešenja – kazao je on.

Autor : Gorica Tončev Vasilić


englishserbian